Prema jugoslovenskom Ministarstvu inostranih poslova
izmedju 24. marta kada je pocelo NATO-ova kampanja
bombardovanja i 13. aprila poginulo je oko 300 civila. Te
civilne zrtve su pale u mestima kao Aleksinac, Pristina,
Kursumlija i Grdelicka Klisura. Pre dva dana pogodjena je
kolona izbeglica, usmrceno je oko 60 Albanaca. Na taj nacin
je zahvaljujuci NATO-ovim greskama izginulo oko 350 civila u
svega 24 dana. To cini prosek od oko 15 ljudi
dnevno.
Rat izmedju raznih srpskih – jugoslovenskih jedinica na
jednoj i Oslobodilacke vojske Kosova (OVK, UCK ili KLA) na
drugoj, izbio je februara 1998. Dakle trajao je 13 meseci,
ili 395 dana. Medjunarodna zajednica je procenila da je u
tom periodu poginulo 2.000 ljudi, vojnika i civila. To daje
prosek od 5 ljudi na dan.
Procenjeno je da je oko 250.000 ljudi pobeglo od svojih
kuca za vreme ovih 13 meseci ratovanja ali oni su se
uglavnom zadrzali unutar Kosova ili u Crnoj Gori. To daje
prosek od 632 na dan. Od kad je pocelo NATO-ovo
bombardovanje broj izbeglica raste i verovatno dostize
750.000 ljudi izvan granica zemlje i potpuno nepoznat broj
raseljenih koji se jos uvek nalaze na Kosovu. Tako, ako je
novih barem 500.000 ljudi otislo u izbeglistvo u samo 24
dana to cini prosek od 20.833 na dan.
Ove izbeglice beze iz nekoliko razloga: zbog etnickog
ciscenja koje nad Albancima vrse Srbi (u znak odmazde za
NATO-ovo bombardovanje koje ide u korist albanskih
interesa), neposredno zbog NATO-ovog bombardovanja i zbog
rata koji se i dalje vodi izmedju jugoslovenskih vojnih i
paravojnih snaga i OVK.
“Cak i ako su gornje cifre samo slobodna procena, mora da
postoji fundamentalna greska u mirovnoj politici koja
izgleda da na dan ubija tri puta vise civila i proizvodi 33
puta vise izbeglica nego rat koji navodno pokusava da
zaustavi,” kaze direktor TFF-a, Jan Oberg i produzava:
“Danas je eto 16. april. Tog istog dana 1944, a bio je
Uskrs, nedelja, saveznicke snage – Amerikanci i Britanci –
izvele su bombardovanje Beograda u “tepisima” i time
izazvali jad i razaranje nista manje od onog koje su 6.
aprila 1941. napravili Nemci svojim bombardovanjem.”
Milovan Djilas, prvi i verovatno najveci “disident” u
Evropi, opisao je kako se osecao tog dana u knjizi “Vreme
rata” (1997.) “Evo, ovo lezi usadjeno duboko u secanju
Beogradjana sve do danasnjih dana. To bombardovanje je kod
nas izazvalo dvostruku ogorcenost: emocionalnu, jer nam je
bilo zao legendarnog grada mucenika kog je jos Hitler
pretvorio u rusevine i muciliste i politicku, jer smo
posumnjali – a s vremenom u to se i uverili – da su
saveznici ovo bombardovanje izvrsili samo da bi onemogucili
poratnu rehabilitaciju grada i otezali upravljanje njim
nama, komunistima.”
“Mozda se ovde istorija ponavlja. Nema nimalo sumnje,
posle ovakvog gradjanskog rata kombinovanog sa spoljnom
agresijom rehabilitacija ce biti veoma teska. A u sadasnjem
trenutku samo retkim pojedincima su misli okrenute bilo ka
proslosti bilo ka buducnosti,” kaze Oberg.
© TFF 1999
Slobodno prestampavajte, kopirajte, arhivirajte,
citirajte, navodite i saljite dalje ovaj clanak, jedino vas
molimo da sacuvate podatke o izvoru. Ovaj tekst na
engleskom, i mnoge druge Press Informacije mozete naci na
Internetu /
• You are welcome to re-print, copy, archive, quote
from or re-post this item, but please retain the source.
• TFF’s website has all the relevant links to Iraq,
the Balkans, including media there + peace research, and
non-violence
• Teacher, activist, journalist?? You’ll always find
something interesting at TFF.
• Get your daily global news from the leading media
on TFF’s site, all in one place.
