NATO-ovo besomucno bombardovanje Beograda i Pristine svetski su mediji proglasili za humanitarnu i mirotvornu misiju iako ono ustvari uveliko prevazilazi razmere obicnog krsenja medjunarodnog prava. Dok demoniziraju Slobodana Milosevica opisujuci ga kao nemilosrdnog diktatora, Oslobodilacku vojsku Kosova (OVK) velicaju kao neki samosvesni nacionalisticki pokret koji se bori za prava manjinskih Albanaca. Medjutim, prava istina je da se OVK izdrzava uz pomoc organizovanog kriminala koji potajno podrzavaju i Sjedinjene Americke Drzave i njeni saveznici.
Uklapajuci se potpuno u matrice postavljene jos u bosanskom ratu, svetsko javno mnenje se i dalje brizljivo dovodi u zabludu. Balkanska trgovina drogom vredna vise milijardi dolara odigrala je glavnu ulogu u “finansiranju sukoba” na Kosovu a sve to je bilo uskladjeno sa ekonomskim, strateskim i vojnim ciljevima Zapada. Ove aktivnosti su sasvim dovoljno obradile i dokumentovale policije mnogih evropskih zemalja, o tome su objavljene brojne studije, a veze Oslobodilacke vojske Kosova sa kriminalnim organizacijama u Albaniji, Turskoj i zemljama Evropske zajednice su dobro poznate vladama zapadnih zemalja jos od sredine devedesetih.
“… Finansiranje gerilskog rata na Kosovu otvara brojna pitanja i stavlja na probu “eticnost” spoljne politike. Treba li Zapad da pruza podrsku gerilskoj organizaciji koja izgleda da se izdrzava delom i novcem od organizovanog kriminala.1 “
Dok su se vodje OVK rukovale sa Drzavnim sekretarom, Medlin Olbrajt, u Rambujeu Europol (Evropska policijska organizacija sa sedistem u Hagu) “pripremila je izvestaj za evropske ministre unutrasnjih poslova i ministre pravosudja o vezama koje postoje izme1dju OVK i albanskih narko-bandi”.2 U medjuvremenu mediji su pobunjenicku vojsku vesto uzdizali (u mesecima koji su prethodili NATO-ovom bombardovanju) kao glavne zastupnike interesa kosovskih Albanaca.
Kad je Hasim Taci, vodja OVK, (29-godisnji “borac za slobodu”) postavljen za sefa pregovarackog tima u Rambujeu, OVK je de-facto postao nosilac mirovnog procesa ispred albanske manjine, a u prkos i pored njegovih veza s trgovinom narkoticima. Zapad se oslanja na svoje OVK marionete u pokusajima da overi sporazum kojim ce Kosovo pretvoriti u okupiranu teritoriju pod svojom administracijom.
Ironicno je da je jos prosle godine Robert Gelbard, americki specijalni izaslanik za Bosnu, OVK opisao kao “teroriste”. Kristofer Hil, glavni americki pregovarac i tvorac sporazuma u Rambujeu, “takodje je bio zestoki kriticar OVK zbog njene navodne povezanosti sa drogom”.3 Sta vise, svega par meseci pre Rambujea Stejt department je objavio (a na osnovu izvestaja dobijenog od Obavestajne misije SAD-a) podatke o ulozi OVK u terorisanju i raseljavanju etnickih Albanaca:
” … OVK terorise ili kidnapuje svakoga ko svrati u policiju, … predstavnici OVK su seljacima pretili smrcu i palili im kuce ako nisu hteli da se pridruze OVK-u (postupak koji se nastavlja i posle pocetka NATO-ovog bombardovanja)… Maltretiranje od strane OVK je dostiglo takve razmere da su stanovnici sest sela iz okoline Stimlja bili prisiljeni da se spreme “za bezanje”.4
Dok podrzava “borbu za oslobodjenje” povezanu s trgovcima drogom, Zapad izgleda pokusava da zaobidje gradjansku Demokratsku ligu Kosova i njenog vodju, Ibrahima Rugovu, koji je pozvao na prestanak bombardovanja i izrazio zelju da pregovorima dodje do miroljubivog sporazuma sa jugoslovenskim vlastima.5 Treba da se podsetimo kako je OVK, samo nekoliko dana pre konferencije za stampu koju je Rugova odrzao 31. marta, njega (i jos tri lidera medju kojima je i Fehmi Agani) proglasio mrtvim te da su ih navodno poubijali Srbi.
Potajno finasiranje “boraca za slobodu”
Da li se jos secate Kontrasa i Olivera Norta? Matrica ovoga danas na Kosovu sasvim je slicna drugim operacijama CIA-e u Latinskoj Americi, na Haitiju i u Avganistanu gde su “borci za slobodu” do sredstava dolazili preko pranja novca od trgovine drogom. Jos od pocetaka hladnog rata zapadne obavestajne sluzbe su razvile vrlo slozene odnose sa ilegalnom trgovinom narkoticima. Iz jednog slucaja u drugi, novac od droge koji se prao kroz medjunarodne bankarske sisteme koriscen je za finansiranje tajnih operacija.
Prema autoru Albertu Mek Koju model potajnog finansiranja je uspostavljen jos tokom rata u Indikini. 1960. godine Meo vojska u Laosu se finansirala iz trgovine narkoticima da bi se suprotstavila snagama sastavljenim od onih neutralne vlade princa Suvana Fume i pokreta Patet Lao a sve u okviru vojne strategije kreirane u Vasingtonu.6
Uzorak uspostavljen u Indokini uskoro je preslikan i u Centalnoj Americi i na Karibima. “Porast na grafikonu uvoza kokaina u SAD”, pisao je novinar Dzon Dinges “skoro da se poklopio sa pojacanjem priliva americkog naoruzanja i vojnih savetnika u Centralnu Ameriku.”7
Za vojske Gvatemale i Haitija kojima je CIA tajno pomagala bila je javna tajna da su umesane u narko-trgovinu na Juznoj Floridi. A kao sto je otkriveno u aferi Iran-Kontra i sa Medjunarodnom kreditnom trgovackom bankom (BCCI) postojali su jaki dokazi da su tajne operacije pocivale na pranju novca od droga. “Prljavi novac” recikliran kroz bankarski sistem – cesto kroz sasvim anonimne fantom kompanije – postajao bi “novac za tajne operacije”, koriscen za finansiranje razlicitih pobunjenickih grupa i gerilskih pokreta od nikaragvanskih Kontrasa do avganistanskih Mudzahedina. Evo sta pise u izvestaju iz nedeljnika Tajms iz 1991: “Kako su SAD zelele da snabdeju pobunjene mudzahedine Stinger raketama i drugom vojnom opremom za to im je bila potrebna puna saradnja Pakistana. Do sredine 80-ih CIA-ina operacija u Islamabadu postala je jedan od najvecih americkih obavestajnih centara na svetu. ‘To sto je BCCI toliko velika bruka za SAD a da se ipak nije povela iole ozbiljnija istraga o njoj, jasno govori o tome da su svi odgovorni zatvarali oci pred prometom heroina iz Pakistana’ rekao je jedan obavestajni oficir SAD-a.8
Amerika i Nemacka se hvataju ruku pod ruku
Od ranih devedesetih Bon i Vasington su ruku pod ruku uspostavljali svoje uticajne zone na Balkanu. I njihove obavestajne agencije su saradjivale. Prema izjavi analiticara obavestajnih delatnosti, Dzona Vitlija, tajno pomaganje kosovskih pobunjenika je uspostavljeno kao zajednicka akcija CIA-e i nemacke sluzbe bezbednosti BND (Bundes Nachrichten Dienst – koja je pre toga odigrala kljucnu ulogu u instaliranju desnicarske nacionalisticke vlade u Hrvatskoj pod Franjom Tudjmanom).9 Zadatak da se stvori i finansira OVK prvobitno je dodeljen Nemackoj: “Nosili su nemacke uniforme, istocno-nemacko naoruzanje a finansirali su se delom i od droge.”10 Prema Vitliju zadatak CIA-e je bio da u Albaniji uvezba i opremi OVK.11
Tajne akcije nemackog BND-a uklapale su se u namere Bona da prosiri svoj “lebensraum” (zivotni prostor) u prostor Balkana. Pre pocetka gradjanskog rata u Bosni, Nemacka i njen ministar inostranih poslova, Hans Ditrih Genser, aktivno su podsticali secesiju; “sto je sa svoje strane “ubrzalo korake medjunarodne diplomatije” i izvrsilo pritisak na zapadne saveznike da priznaju Sloveniju i Hrvatsku. Prema navodima sluzbe Geopoliticki nadzor droge, i Nemackoj i SAD-u je odgovaralo (mada to nigde nije zvanicno izgovoreno) formiranje “velike Albanije” u ciji bi sastav usle Albanija, Kosovo i delovi Makedonije.12 Son Gervasi tvrdi kako Nemacka trazi od svojih saveznika da joj daju slobodne ruke “da bi ostvarila ekonomsku dominaciju u citavoj ‘Mitteleuropi’.”13
Islamski fundamentalizam i pomoc koju OVK dobija od njega
Tajni planovi Bona i Vasingtona predvidjali su podsticanje nacionalistickih oslobodilackih pokreta u Bosni i na Kosovu sto je za krajnji cilj imalo destabilizaciju Jugoslavije. Ovo drugo je kasnije izmedju ostalog ostvareno i tako sto su “zatvarali oci” na ocigledne dokaze o priticanju placenika i finansijskih sredstava koje su slale islamisticke fundamentalisticke organizacije.14
Placenici koje su finansirale Saudijska Arabija i Kuvajt uzeli su ucesce u borbama u Bosni.15 I ova matrica iz Bosne preslikana je posle i na Kosovu: potvrdjeno je da se mudzahedini, placenici iz islamskih zemalja, na Kosovu bore rame uz rame sa OVK. Javljeno je takodje i da nemacki, turski i avganistanski instruktori obucavaju OVK u taktici gerilske borbe i izvodjenju diverzija.16
Prema izvestajima Nemacke novinarske agencije (Deutsche Presse-Agentur) islamske zemlje su svoju finasijsku podrsku OVK-u usmeravale kroz ruke sefa Nacionalne informativne sluzbe Albanije (NIS), Baskima Gazidedea.17 “Gazidede, za koga se tvrdi da je revnosan musliman koji je iz Albanije pobegao marta prosle godine (1997.), a sada je (1988.) pod istragom zbog svojih kontakata sa islamistickim teroristickim organizacijama.”18
Kanali kojima se OVK-ovi “borci za slobodu” sluze za snabdevanje vode preko surove i tesko pristupacne planinske granice izmedju Albanije, Kosova i Makedonije. Albanija je ujedno i kljucno cvoriste u tranzitnom lancu puteva narkotika preko Balkana kojima na evropsko narko-trziste stize heroin klase 4. 75% heroina koji stigne u Evropu stize iz Turske a lavovski deo posiljki turskog porekla je u tranzitu Balkanom. Prema izvestajima americke Sluzbe za sprovodjenje zakona o narkoticima DEA (Drug Enforcement Administration) “procenjeno je da 4 do 6 tona heroina svakog meseca krene iz Turske (Balkanskom rutom) ka zapadnoj Evropi.”19 Nedavno objavljen obavestajni izvestaj Savezne kriminalisticke agencije Nemacke sugerira da su: “manjinski Albanci danas najjaca grupa koja distribuira heroin po zemljama potrosacima u zapadnoj Evropi.”20
Pranje prljavog novca
Da bi mogli da opstanu i da se razvijaju kriminalni sindikati umesani u trgovinu drogom na Balkanu morali su i da imaju ugledne prijatelje na visokim polozajima. Za krijumcarske krugove koji su navodno povezani sa krugovima u Republici Turskoj tvrdi se da kontrolisu promet heroina preko Balkana i “da tesno saradjuju sa drugim grupama sa kojima imaju politicke ili religiozne veze” medju koje spadaju i Albanci sa Kosova.21 U ovakvom novom globalnom finansijskom okruzenju mocni a tajni politicki lobiji povezani sa organizovanim kriminalom neguju dobre odnose sa politickim licnostima i sa drugim operativcima od vojnih do obavestajnih sluzbi.
Trgovina drogom ipak uspeva da iskoristi i sasvim respektabilne banke da bi oprala velike iznose prljavog novca. Dok ih nije moguce neposredno povezati sa krijumcarskim operacijama kao takvim, mocni bankarski interesi u Turskoj a pored njih i oni u finansijskim centrima zapadne Evrope potajno ubiraju debele provizije od operacije pranja novca ukupno vredne vise milijardi dolara. Ovakvim interesima cilj je da siguran prolaz droge do zapadno-evropskih trzista ne bude nicim ometan ili sprecen.
Albanska veza
Sverc oruzja u Albaniju i na Kosovo otpoceo je pocetkom 1992. kad je Demokratska stranka predvodjena Sali Berisom dosla na vlast. Ubrzo su se razvile veoma razgranate i bogate podzemna ekonomija i preko-granicna trgovina. Trojna trgovina naftom, oruzjem i drogom razvila se najvise zahvaljujuci embargu koji je medjunarodna zajednica nametnula Srbiji i Crnoj Gori a i zbog blokade koju je protiv Makedonije uvela Grcka.
Industrija i poljoprivreda Kosova smrtno su pogodjene i dovedene do bankrota ubistvenom dozom “ekonomske medicine” MMF-a, merama koje su Beogradu nametnute jos 1990. I tu je jos i embargo kasnije nametnut Jugoslaviji. Time su i manjinski Albanci i Srbi zajedno gurnuti preko ruba provalije u bedu. Propast zvanicne privrede samo je stvorio uslove koji su pogodovali nezakonitoj trgovini. Procent nezaposlenosti na Kosovu porastao je do neverovatnih 70% (prema zapadnim izvorima).
Siromastvo i privredni kolaps samo su dodatno potencirali medju-nacionalne napetosti koje su vec dugo potiho tinjale. Na hiljade omladinaca, “dojucerasnjih tinejdzera”, pripadnika osiromasenih sredina regrutovano je u redove OVK.22
U susednoj Albaniji su reforme usvojene 1992, usmerene ka uspostavljanju slobodnog trzista, stvorile klimu koja je doprinela kriminalizaciji drzavnih institucija. Novac od trgovine drogom prao se i kroz tzv. piramide srece (ponci-seme) koje su se namnozile kao pecurke posle kise tokom vladavine prethodnog predsednika Sali Berise (1992. – 1997.).23 Ovi magloviti investicioni fondovi su bili sastavni deo ekonomskih reformi koje su zapadni kreditori nametnuli Albaniji.
Narko-baroni na Kosovu, Albaniji i u Makedoniji (a vec uveliko povezani sa italijanskom mafijom) sad su postali nova ekonomska elita, ne retko u sprezi i sa zapadnim poslovnim interesima. Zarade nagomilane trgovinom drogom i oruzjem sad su bile preusmerene i na druge ilegalne aktivnosti (i obrnuto) ukljucujuci u to i ogromni reket od prostitucije izmedju Albanije i Italije. Albanska kriminalna grupa koja je operisala u Milanu “postala je toliko mocna u organizaciji prostitucije da je nadmasila cak i Kalabreze po svojoj snazi i uticaju.”24
Primena “gorkih ekonomskih lekova” pod vodjstvom Breton Vuds instituta iz Vasingtona doprinela je unistenju bankarskog sistema Albanije i dovela je albansku privredu u stanje potpunog kolapsa. Haos koji je tako nastao omogucio je evropskim i americkim transnacionalnim kompanijama da brizljivo zauzmu za sebe povoljne polozaje. Nekoliko zapadnih naftnih kompanija ukljucujuci Oksidental, Sel i Britis Petroleum vec su svoje poglede prikovali na bogate, a jos ne istrazene albanske rezerve nafte. Zapadni investitori su se vec zagledali i u ogromne rezerve hroma, bakra, zlata, nikla i platine… Fondacija Adenauer je vec pocela da izdaleka lobira u korist nemackih rudarskih preduzeca.25
Ministar odbrane u Berisinoj vladi, Safet Zulaj (navodno umesan u ilegalnu trgovinu naftom i narkoticima), bio je tvorac ugovora sklopljenog sa Projsag-om iz Nemacke (cime je njoj predata kontrola nad albanskim rudnicima hroma) a na stetu konkurentske ponude iz SAD-a od konzorcija Makaloj Ink. u partnerstvu sa Rio Tinto iz Zimbabvea (RTZ).26
Velike kolicine narko dolara obrnule su se i kroz programe privatizacije cime je mafija uspela da sebi pribavi dojucerasnja drzavna dobra. U Albaniji je program privatizacije tako reci preko noci iznedrio klasu vlasnika nekretnina cvrsto predanu “slobodnom trzistu”. U severnoj Albaniji ova klasa je povezana sa Gege “porodicom” koja je u jako dobrim odnosima sa Demokratskom partijom.
Najveca finansijska piramida Albanije, VEFA Holding, koju je kontrolisala Demokratska partija pod presedanjem Salija Berise (1992. – 1997.) bila je organizovana od strane porodice Gege, a uz podrsku zapadnih bankarskih interesa. VEFA je 1997. u Italiji bila pod istragom zbog svojih veza sa Mafijom koja je navodno koristila VEFA-u da opere ogromne kolicine prljavog novca.27
Prema jednom novinskom izvestaju (koji se poziva na obavestajne izvore), za vreme predsedavanja Sali Berise visi clanovi albanske vlade, ukljucujuci i clanove tajne policije SHIK, navodno su bili umesani u promet droga i u ilegalnu trgovinu oruzjem za Kosovo:
“(…) Optuzbe su veoma ozbiljne. Droga, oruzje, sverc cigareta, sve to veruju da se radilo u kompaniji koja je bila otvoreno u vlasnistvu albanske vladajuce Demokratske partije. (…) Tokom 1996. je Ministar odbrane, Safet Zulaj koristio svoju kancelariju (tako navode izvori) da bi omogucio transport oruzja, nafte i svrcovanih cigareta. (…) Narko-baroni sa Kosova (…) operisu u Albaniji potpuno slobodno i nekaznjeno a veruje se da veci deo prometa heroina i drugih narkotika koji iz Makedonije i Grcke prodju preko Albanije na putu za Italiju, organizuje SHIK, sluzba drzavne bezbednosti (…). Obavestajni agenti su potpuno uvereni da komandni lanac seze do samog vrha drzave i bez imalo oklevanja u svojim izvestajima imenuju cak i ministre.”28
Pocev od 1993. veci broj americkih vojnika je stalno prisutan na makedonsko-albanskoj granici sa mandatom da osigura sprovodjenje embarga. I pored njihovog prisustva trgovina narkoticima i oruzjem nastavlja da cveta. Zapad se pravi da to ne vidi. Prihodi od nafte i od narkotika se koriste da bi se nabavilo oruzje (najcesce u obliku direktne trampe): “Isporuke nafte u Makedoniju (da bi se zaobisao grcki embargo 1993. – 94.) mogu da posluze kao pokrice za heroin a isto tako i za isporuke Kalasnjikova za albansku ‘bracu’ na Kosovu.”29
Plemenski klanovi ili “faresi” sa severa razvili su i posebne veze sa sindikatima zlocina u Italiji.30 Kao uzvratnu uslugu, ovi drugi su odigrali kljucnu ulogu u krijumcarenju oruzja preko Jadrana u albanske luke Dures i Valonu. Zakljucno sa 1992. oruzje krijumcareno na Kosovo je uglavnom bilo lako, ukljucivalo je Kalasnjikove AK-47, RPK ili PPK masinske puske, teske mitraljeze kalibra 12,7 mm, itd.
Priliv od trgovine narkoticima omogucio je OVK-u da se veoma brzo razvije do snage od 30.000 ljudi. Jos skorije, OVK je uspeo da nabavi i sofisticiraniju opremu, ukljucujuci i protiv-vazdusne i protiv-oklopne rakete. Prema Beogradu, deo potrebnih novcanih sredstava stigao je direktno od CIA-e “i usmeren je kroz tzv. “Vladu Kosova” sa sedistem u zenevi, Svajcarska. Njen Vasingtonski ured unajmio je ozloglasenu firmu za odnose s javnoscu, Rader-Fin, poznatu po svojim klevetama na racun beogradske vlade.”31
OVK je takodje nabavila i elektronsku opremu za izvidjanje sto im omogucava da informacije o pokretima Vojske Jugoslavije primaju i od NATO-ovih satelita. Za logor za obuku OVK u Albaniji tvrdi se “da najvecu paznju posvecuje obuci u rukovanju teskim naoruzanjem – raketnim bacacima i topovima srednjeg kalibra te koriscenju tenkova i oklopnih transportera kao i komunikacijama, komandovanju i kontroli”. (prema izvorima jugoslovenske vlade).32
Ovako intenzivne isporuke oruzja vojsci kosovskih pobunjenika su u punoj saglasnosti sa geopolitickim ciljevima Zapada. Ni najmanje ne iznenadjuje “zaglusujuca tisina” medjunarodnih medija u vezi sa kosovskom trgovinom drogama i oruzjem. Recima iz izvestaja za 1994. ‘Geopolitickog nadzora droge’: “krijumcarenje (droge i oruzja) se procenjuje iskljucivo na osnovu njegovih geostrateskih implikacija (…). Na Kosovu, krijumcarenje droge i oruzja raspaljuje geopoliticka strahovanja i ocekivanja”…33
Sudbina Kosova vec je bila brizljivo isplanirana jos pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. NATO je sa mafijom stupio u perverzni “brak iz racuna”. “Borci za slobodu” su dovedeni na svoja mesta, trgovina drogom je omogucila Vasingtonu i Bonu da “finansiraju kosovski sukob” sa konacnim ciljem da se Beogradske vlasti destabiliziraju i da se ceo Balkan potpuno i iz pocetka kolonizuje. Ishod ovoga je potpuno unistenje citave jedne zemlje. Zapadne vlade koje ucestvuju u NATO-ovim operacijama snose tesko breme odgovornosti za smrt civila, osiromasenje kako manjinskih Albanaca tako i srpskog stanovnistva i za sva iskusenja onih koji su zbog bombardovanja brutalno istrgnuti iz svojih gradova i sela na Kosovu.
1
1 Rodzer Bojes i Eske Rajt, Zarada od droge povezana s kosovskim pobunjenicima – Tajms, London ponedeljak 24. mart 1999.
2 Isto
3 Filip Smuker i Tim Bucer, “Promena stava prema OVK ostavlja Albance na cedilu”, Dejli Telegraf, London, 6.april 1999.
4 KDOM dnevni izvestaj, objavio ga je Biro za evropske i kanadske poslove, Ured za poslove juzne i centralne Evrope, Stejt department SAD, Vasington, 21. decembar 1998; Sastavio EUR/SCE (202-647-4850) od delova dnevnih izvestaja SAD-ovog tima u Diplomatskoj posmatrackoj misiji na Kosovu-KDOM, 21. dec. 1998.
5 “Rugova pod srpskom zastitom apeluje da se obustave napadi”, Le Devoar, Montreal, 1. april 1999.
6 Vidi Alfred Mek Koj, Politika i heroin u jugoistocnoj Aziji, Harper i Row, Njujork 1991.
7 Vidi Dzon Dinges, Nas covek u Panami, zlokobni uspon i brutalni pad Manuela Norijege, Tajms Buks, Njujork, 1991
8 “Najprljavija medju bankama”, Tajm, 29. jul 19991. str. 22
9 “Istina u medijima”, Feniks, 2. April 1999; pogledaj i Misel Kolon, Poker Menter, izdanja EPO, Brisel, 1997.
10 Citirano iz “Istina u medijima”, Feniks, 2. April 1999
11 Isto.
12 “Geopoliticki nadzor droge” Br. 32, Jun 1994, str. 4
13 Son Gervasi, “Nemacka, SAD i jugoslovenska kriza”, casopis Tajne akcije kavartalno, Br. 43, Zima 1992-93.
14 Vidi Dejli Telegraf, 29. decembar 1993.
15 Za vise detalja pogledaj Misel Kolon, Poker Menter, izdanja EPO, Brisel, 1997. str. 288
16 “Istina u medijima”, Kosovo pod krizom, Feniks, 2. April
17 Nemacka novinarska agencija (Deutsche Presse-Agentur), 13. mart 1998.
18 Isto
19 Delji Njus, Ankara, 5. Mart 1997.
20 Navedeno kod Bojda i Rajta, vidi fusnotu 1.
21 ANA, Atina, 28. Januar 1997, pogledaj i Turski Dejli Njus, 29. Januar 1997.
22 Brajan Marfi,”Dobrovoljcima OVK nedostaje iskustvo”, Asosijeted Pres, 5. april 1999.
23 Vidi Geopoliticki nadzor droge, Br. 35, 1994, str. 3, vidi i Bari Dzejms, Na Balkanu, Oruzje za Drogu, Internesnel Herald Tribjun, Pariz, 6. jun 1994.
24 Gardijan, 25. mart 1997.
25 Za vise detalja pogledaj Majkl Cosudovski, Albanska kriza, Izdanje Gruppo Abele, Torino 1998.
26 Isto.
27 Endrju Gambel, Gangsterski rezim koji smo mi osnovali, Indipendent, 14. februar 1997. str. 15.
28 Isto.
29 Geopoliticki nadzor droge, Br. 35, 1994, str. 3.
30 Geopoliticki nadzor droge, Br. 66, str. 4.
31 Navedeno u ‘Svetu Radnika’, 7. maj 1998.
32 Pogledaj ‘Vlada Jugoslavije’ na http://www.gov.yu/terrorism/terroristcamps.html.
33 ‘Geopoliticki nadzor droge’ Br. 32, jun 1994, str. 4.
Majkl Cosudovski je profesor Ekonomije na Univerzitetu u Otavi, Kanada i autor vise dela, na pr: Globalizacija siromastva; Uticaji MMF-a i reformi Svetske banke u izdanju Penang i Zed buks, London 1997.
( Copyright by Michel Chossudovsky, Ottawa, 1999. All rights reserved. Permission is granted to post this text on non-commercial internet sites, provided the essay remains intact and the copyright note is displayed. To publish this text in printed and/or other forms contact the author at chossudovsky@sprint.ca
Department of Economics,
University of Ottawa,
Ottawa, K1N6N5
Voice box: 1-613-562-5800, ext. 1415
Fax: 1-514-425-6224
E-Mail: chossudovsky@sprint.ca
