“Nedostatak sazaljenja i solidarnosti u svetu za 11 miliona gradjana Savezne Republike Jugoslavije cije je drustvo izlozeno razaranju zapanjuje i zasluzuje svako gnusanje. Setite se samo kako su ljudi od kulture, nauke, politike, medija i humanizma pohrlili u Sarajevo kad se opsada sklopila oko njega? Gde su svi oni sada? Novinari su se sjatili u Makedoniju i Albaniju – priznajem, s jakim razlozima. Skupljaju se i na dobro reziranim brifinzima NATO-a. Medjutim, osvedociti se licno kako to izgleda i sam biti predmetom najtezeg vojnog, ekonomskog i socijalnog razaranja koje je Evropa dozivela od 1945., izgleda da nije dovoljno jak razlog da bi se bilo ovde” kaze direktor TFF-a Jan Oberg.
Gde su svi koji veruju kako Jugoslavijom upravlja diktatura? Podrska drugima koji stenju pod cizmom diktatora izgleda mi kao da jeste plemenit razlog, ali od svih onih koji sirom sveta upravo tako misle, niko tamo da ode. Gde su ti aktivisti za ljudska prava sad kada NATO gazi sve do jednog od njih? Gde je sazaljenje za nevine gradjane koji izdrzavaju sistematsko unistavanje jednog evropskog drustva, njihovog, i jedne evropske prestonice a sve to u ime zapadne civilizacije?
Toliko o humanizmu, intelektualnoj i gradjanskoj hrabrosti na samom kraju 20. veka. Uprkos ratu, savrseno je izvodljivo i moguce da se tamo ode, da tamo sretnete koga god zelite. Ja sam tamo vec bio” kaze dr. Oberg. “Zbunjuje nespremnost cak i intelektualaca da u svoju glavu smeste vise od dve kategorije istovremeno: ako si protiv NATO-ovog bombardovanja onda automatski mora da si za Milosevica ili si makar pro-srpski nastrojen. Ili ova: ako tamo odes to znaci da podrzavas taj rezim i da si izdajnik Zapada. Bojim se da su upravo ti koji se skrivaju iza ovako banalnih krajnosti odgovorni za ogromnu civilizacijsku nepravdu koja se danas nanosi svakom pojedinom gradjaninu Jugoslavije. Ubedjen sam da bilo ko moze biti protiv apsolutno svakog nasilja – svejedno da li da ga cini Srbija-Jugoslavija, Albanci ili NATO. Nijedan od njih nece nasiljem moci da resi osnovni problem a taj je nedostatak poverenja izmedju Srba i Albanaca. Svako od njih je tesku situaciju napravio jos tezom. A duboko verujem da je vazno da se ljudsku patnju prepozna na bilo kojoj strani – kod Albanaca, kod Srba, i kod svake druge grupe u Srbiji i Crnoj Gori.
Jugoslavija ima 25 nacionalno-etnickih kategorija, vecina su Srbi i Jugosloveni i jos ima oko 650.000 Srba izbeglica iz Hrvatske, Bosne, Makedonije i iz pokrajine Kosovo. Potpuno je ocigledno da medjunarodnoj politici i medijima njihovi zivoti ne znace nista – isto onako kako i izbeglice iz zemalja Treceg sveta ne znace nista – a sasvim razlicito od zivota nekih drugih ljudi. Bolno mi je da to i izgovorim, ali ovaj tendencijalni rasizam – shvatanje da su stanovnici Treceg sveta, Srbi i Jugosloveni “niza rasa” – predstavlja cinjenicu danasnje zapadne civilizacije. UNHCR trosi 11centi (0,11 USD) dnevno po glavi izbeglice u Africi. Na Balkanu je taj iznos vise nego 11 puta veci, iznosi 1,23 USD. To je nedavno objavio Los Andjeles Tajms
Medjunarodna takozvana “zajednica” optuzila je predsednika Milosevica i sacicu ostalih lidera. Malo je verovatno da ce oni ikad zavrsiti u Hagu. Medjutim, one koji grcaju pod njihovim vodjstvom NATO ubija, kaznjava, izoluje i ponizava. Bilo koji taksista u Beogradu ce vam reci sa sarkasticnim humorom: “Mi u stvari i nemamo velikih problema, samo dva: 12 godina pod Milosevicem i sada NATO bombe, inace je ovde sasvim podnosljivo.”
Jugoslovenska opozicija, nezavisni intelektualci i mirovnjaci ce vam svi reci na dlaku istu stvar: “Vi zapadnjaci ste nam sve sad uveliko otezali – nama i jos generacijama iza nas. Sta ste uopste hteli da ovim postignete? Mi smo ti koji ZELE da postanu deo modernog sveta, ti koji se UPINJU da ostvare demokratsku Jugoslaviju i ZUDE da se integrisu sa Zapadom. Da li vam je jasno koliko su ove bombe kontraproduktivne za nas?”
Oberg nastavlja: “Posmatram tokom noci kako padaju teske bombe i krstareci projektili – “uspesno” ako je suditi po recima portparola NATO-a na brifingu par sati kasnije. Slusam odjeke i grmljavinu eksplozija. Osecam kako podrhtavaju tlo i zgrade. Slusam sirene kako se oglasavaju u gotovo svako doba dana i noci – NATO nikoga ne pusta dugo da spava. Osecam kako u meni navire gnev, potpuni besmisao, osecam sopstvenu nemoc i ponizenje pred licem visoko tehnoloskog unistavanja i mislim “zar je ovo moja kultura, zar je ovo ono sto podrzavaju moji lideri?” Jasno mi je koliko je nephodno da se danas bude ovde da bi se ovo osetilo i iskusio sam i sam koliko toga stane kad ostanemo bez struje – pumpe za vodu, sporeti, ulicna svetla, kompjuteri, telefoni. Za ovo sto osecam postoji samo jedna rec: Sramota me je kulture koja je u stanju da radi ovakve stvari.”
“Setam po Beogradu i Novom Sadu i razgledam nadrealni pejsaz unistenih zgrada, mostova, ministarstava, policijskih stanica, hotela, radio i televizijskih stanica, stambenih zgrada, skola i ambasada. Novosadska rafinerija jos uvek gori, tri nedelje posto je pogodjena. Ono sto je nekad bilo lepo i veliko drvece sada su samo crni, nagoreli, jos uspravni trupci. Znam da je ovo drugacije ali me sve neodoljivo podseca na Hirosimu.
Sad vec vidim kako zivot pocenje da biva sve tezi i tezi iz dana u dan. Ako stanuju blizu potencijalne mete, ljudi i ne odlaze kuci na spavanje. Stoji se u redovima za cigarete i ostalu luksuznu robu. Oni trose sate i sate samo da bi mogli da kupe pojedine prehrambene artikle i lekove ukoliko se staraju o starima ili bolesnima ili hendikepiranima na nacine na koje to dosada nisu morali. Svi me pitaju o tome kakve su mogucnosti da barem decu izvuku odavde – hiljade su vec izbegle u inostranstvo. Muskarci izmedju 18 i 65 godina bi mogli biti mobilisani svaki dan. Plate na nivou nizem od zivotnog minimuma i penzije isplacuju se sa zakasnjenjem od po nekoliko meseci. Kad se u malom mestu unisti velika industrija, zivot je u njemu unisten. Ljudi planiraju kako da svoje roditelje, decu, zivotinje pa i sebe sklone negde gde je sigurnije, za svaki slucaj, … Zivot je sada postao jedno veliko AKO.
Ljudi u sustini imaju hrabar izraz lica, vrlo prkosan cak. Ne izgledaju ni najmanje agresivni, pre bi se reklo da sa zaljenjem govore o zemljama koje poseduju tako ogromnu vojnu snagu a tako male moralne i intelektualne moci. Mnogi o zapadnoj civilizaciji misle da je varvarska i da zasluzuje svaku porugu a da su njihovi (zapadni) lideri puni sebe. Ako je iko pomislio kako su to gradjani koji ce se uskoro predati – nek se predomisle, poseta Jugoslaviji ce vam pomoci da brzo izlecite takve iluzije.
Slusam hrabre i nezavisne mislioce, ljude po akademijama i nevladinim organizacijama koji mi kazu da vise ne mogu da ocekujem konstruktivni drustveni aktivizam, ne cak ni proteste protiv NATO-a koji se po noci odrzavaju po mostovima. ” Stanje je ratno, opasno je, mogli bi da nas proglase za Petu kolonu; radikalni krugovi su vec objavili spiskove potencijalnih “izdajnika”. Oni se ne odnose samo na poslednjih sezdesetak dana nego na poslednjih 10 do 12 godina, za vreme kojih je Jugoslavija demonizovana, pod sankcijama i na svaki drugi nacin izolovana. ” Nismo u stanju da putujemo, nemamo pojma sta nam nosi buducnost – kopnenu invaziju, gradjanski rat, bedu i siromastvo? Preko milion ljudi je demonstriralo za promene jos 1997., ali je podrska zapada izostala. Jednostavno smo uzasno iscrpljeni.”
BBC je javio, prema jugoslovenskim izvorima – a receno nam je da njima ne bi smeli da verujemo – kako je pogodjena bolnica. kad se jednom nadjete u Beogradu, sasvim je lako da se istina proveri. Vise istine a manje propagande sam otkrio ovde nego na Zapadu a ovde su svi usred pravog rata sto na zapadu nisu. Zapad bombarduje jugoslovenske medije i prisiljava EUtelsat da prekine prenosenje Televizije Srbije tako da oni sad ne mogu gradjanima Zapada da prenesu informacije o posledicama NATO-ove agresije. Holandska vlada je odbila da izda vize svima s jugoslovenskim pasosima koji su ih trazili zeleci da ucestvuju na mirovnoj Konferenciji u Hagu pocetkom proslog meseca – no svi kosovski Albanci, izbeglice, uredno su dobili svoje vize.”
Jan Oberg kaze: “Poceo sam da se pitam kud se to zagubila cast, osecaj za postenje, prava humanost ako je jos ista od nje preostalo, svi oni razlozi koji su podsticali proteste sirom Zapada. Mozda su zapadni lideri postali isuvise ushiceni snagom vlastitog trijumfa posle 1989. pa im sada treba nesto da ih probudi i prizove realnosti: Da za golu silu moraju da postoje neka ogranicenja, za dvostruke standarde, za neznanje i za pop ideologiju. Mozda je cinjenica da se NATO bas ovde zaglavio upravo to sto nam je potrebno. Na kraju, to ionako nece biti prva usluga koju je Jugoslavija u istoriji ucinila za Zapad.
© TFF 1999
• You are welcome to re-print, copy, archive, quote from or re-post this item, but please retain the source.
• TFF’s website has all the relevant links to Iraq, the Balkans, including media there + peace research, and non-violence
• Teacher, activist, journalist?? You’ll always find something interesting at TFF.
• Get your daily global news from the leading media on TFF’s site, all in one place.
