“Odredbe Vojnog dela Kosovskog sporazuma stavljenog na
sto u Parizu nemaju bas niceg zajednickog sa mirovnom
misijom (ocuvanje mira – peace keeping). Kao ni civilni,
tako ni vojni deo ovog sporazuma nece dovesti do mira medju
Srbima i Albanacima. On ce samo dodatno antagonizirati
medjunarodnu zajednicu i 10 miliona gradjana Jugoslavije. U
njemu Jugosloveni nece naci nista dobrog za sebe i stoga se
plasim da cemo svi uskoro biti svedoci neceg vrlo ruznog sto
se sprema. Citava ova prica nema niceg zajednickog sa
sprecavanjem nasilja, ustvari – odgovarajuci naziv za ovo
bio bi: sprecavanje mira (peace-prevention).
Vodeci mediji, komentatori, akademici i diplomate
ujedinjeni su u osudama jugoslovenske delegacije na
pregovorima u Parizu cime daju legitimnost buducem NATO
bombardovanju i de-facto NATO-ovoj kontroli nad tom
teritorijom. Ko bi se usudio da bude toliko nezahvalan,
bandoglav i siledzija pa da odbije ponudjeni mu mir?
Medjutim, nema nikoga da se zapita: sta to Kosovski
sporazum, tzv. “mirovni” plan, u sustini sadrzi?”
“Mislim kako ne mora biti da se sve to dogadja
namerno” kaze Dr. Jan Oberg, vodja TFF-ovog tima za
ublazavanje konflikata i bivsoj Jugoslaviji od 1991. “Pre ce
biti da ni medjunarodni pregovaraci ni mediji prakticno i
nemaju nikakvog profesionalnog znanja o razresavanju
konflikata, pregovaranju i posredovanju u njima, a ni o
mirovnoj politici uopste.
Kada se predlozi neki privredni plan, ekonomisti mogu da
diskutuju o njegovim dobrim i losim stranama. Kada se neki
dokument predstavi kao “mirovni” plan, svi prihvataju zdravo
za gotovo da on to zaista i jeste a da se i ne zapitaju: Sta
on to sadrzi? Koje su njegove dobre strane a sta su mu
slabosti? Zbog cega jedna strana kaze ‘da’ dok druga kaze
‘ne’? Hoce li se njegovim sprovodjenjem pomoci stranama da
zive u miru? Kako ce izgledati taj mir ako do njega uopste
dodje?
“Proucavao sam ranije verzije tog sporazuma i verziju od
23. Februara. U proteklom periodu taj dokument je doziveo
veoma znacajne promene. Moja je hipoteza vrlo jednostavna:
ovaj je dokument do te mere izmenjen da bi postao
prihvatljiv za albansku delegaciju da ga jugoslovenska
strana – u jednoj ranijoj fazi vec spremna da prihvati
njegove politicke delove – sada smatra potpuno
neprihvatljivim kako u njegovom politickom tako i u vojnom
aspektu. Zasto se dogodila bas tolika promena? Zato sto bi
za medjunarodnu zajednicu najgora varijanta bila da je
jugoslovenska delegacija rekla ‘da’ a Albanci ‘ne’.
Jeste li kroz vase medije saznali da se u tom dokumentu
nigde ne spominje OVK, Oslobodilacka Vojska Kosova
(Albanaca)? Nju nazivaju “Druge snage” uzduz i popreko ovog
Sporazuma. Neko bi mogao de se zapita: pa, na koji to nacin
moze da se odredi odgovornost jedne od strana ako se ni
njeno ime ni potpisnici uopste ne spominju u samom dokumentu
Sporazuma. Jos gore, da li mozda moze da se dogodi da se OVK
ili neka od njenih brojnih frakcija koja nije bila
zastupljena u Parizu, jednostavno ne oseti obaveznom prema
tom Sporazumu?”
Jan Oberg je zbunjen: ” Kao sto cete dalje i sami videti,
jugoslovenskom predsedniku Milosevicu tekst daje vise nego
dovoljno razloga da kaze ‘ne hvala’, a Jugoslaviji da se
mobilizuje i oseti ugrozenom, ponizenom, izolovanom i
neshvacenom. U Jugoslaviji ce svi cvrsto stati u monolitni
blok oko predsednika Milosevica i njegove politike – a bas
je to potpuno suprotno od ciljeva koje je proklamovala
medjunarodna zajednica. No, kako bilo da bilo, sta ako se
Milosevic predomisli i u zadnjem trenutku ipak kaze ‘da’?
Uprkos majstorstvu s kojim inace hoda po samom rubu
provalije mislim da je to sada potpuno neverovatno. Ako bi
medjutim ipak pristao, onda bi svom narodu mogao da se
obrati i kaze kako je eto, to ipak bilo neophodno dao bi
zemlju spasao od bombardovanja, drzeci pritom najvaznije
odredbe Sporazuma pod kljucem ili bi ih kasnije za vecinu
svojih gradjana reinterpretirao na sopstveni nacin a kroz
lokalne medije.
Jasno je da nijedna zemlja ne zeli da dobije strane
gospodare niti da bilo sta potpisuje na nevidjeno”, kaze
direktor TFF-a. “Ako su vec internacionalci zaista zeleli da
se i Jugoslavija saglasi, zasto se onda u Sporazumu ne
spominje maksimalan broj vojnika NATO-a kojima bi bilo
dozvoljeno da udje u suverenu drzavu Jugoslaviju? Odakle
cifra od 25.000 do 30.000 vojnika sa kojom se kalkulise po
medijima? Na osnovu cega se doslo bas do tog broja? To je
mnogo vise nego sto je neophodno da se obezbedi sprovodjenje
ovog Sporazuma AKO ga s iskrenim namerama potpisu obe
strane. U istocnoj Slavoniji je ‘robusna’ UN-ova vojna snaga
od 5.000 vojnika razoruzala 17.000 vojnika Srpskih
regularnih trupa a i sve srpske i hrvatske paravojne
jedinice.
Dakle, 30.000 NATO vojnika + 10.000 u Makedoniji i oko
300 borbenih aviona rasporedjenih svud uokolo predstavljaju
ili: a) paradu vojne sile pred 50-tu godisnjicu Saveza, b)
borbene snage koje treba da okupiraju Kosovo ako Jugoslavija
kaze ‘ne’, c) trupe koje ce ranije ili kasnije biti uvedene
i na druga krizna zarista kakve bi mogle da postanu
pokrajina Vojvodina ili Sandzak sto bi za posledicu imalo
de-facto rastakanje sadasnje Jugoslavije”.
Evo nekoliko primera odredaba iz teksta Sporazuma od 23. Februara koje ja licno smatram izuzetno problematicnim:
* Dokumentom Strane pozdravljaju NATO koji treba
da obezbedi njihovo pridrzavanje Sporazuma kroz
uspostavljanje vojne organizacije, KFOR-a, u cijem sastavu
mogu biti kopnene, vazdusne i pomorske jedinice zemalja
clanica NATO-a i drugih zemalja; nigde se ne spominje koliko
iznosi maksimalni dozvoljen ukupni broj NATO vojnika niti iz
kojih sve drzava; KFOR-om komanduje komandant, COMKFOR, koji
je vojno i politicki podredjen jedino Skupstini
Severno-atlanskog saveza.
* Za UN nije predvidjena nikakva uloga. Savet
Bezbednosti se jedino “poziva” da izglasa rezoluciju kojom
podrzava Sporazum – cinjenica za koju se moze reci da
predstavlja kapitalno ponizenje ovog klasicnog mirotvorca u
cijoj torbi osim bogatog, dugog i raznovrsnog iskustva
pociva i veoma uspesna misija u susednoj Makedoniji.
* NATO ce obavljati kontrolu vazdusnog prostora nad Kosovom.
* Sve letelice, radari, rakete zemlja-vazduh i
protiv-avionska artiljerija moraju odmah da se premeste u
uzu Srbiju; kako OVK nema svoje letilice ocigledno je da ova
odredba ima za cilj da onemoguci Jugoslaviju da ugrozi
NATO-ove snage.
* Oko Kosova ce se uspostaviti Granicna zona
sirine 5 km (ukljucivo i na delu prema ostatku Jugoslavije)
koja ce biti obelezena na terenu. Pristup u tu zonu ce biti
zabranjen svim trupama osim pogranicnih jedinica.
* Za 180 dana sve “ofanzivne” snage Savezne
Republike Jugoslavije moraju u potpunosti da se izvuku sa
Kosova i premeste u druga mesta u Srbiji; broj vojnika u
sastavu Granicnih jedinica ne sme prelaziti 1500 ljudi sa
jos 1000 u pozadinskim i logistickim jedinicama koje smeju
da se zadrzavaju samo na za to odredjenim lokacijama.
COMKFOR moze da zahteva i daljnje smanjenje ovog broja. To
prakticno znaci da Jugoslavija vise nece moci da sama
odlucuje o nacinu odbrane Kosovskog dela svoje medjunarodne
granice. Najvise do 2500 pripadnika Ministarstva unutrasnjih
poslova sme da ostane na Kosovu ali i oni moraju da se
razoruzaju i da svoje delovanje ogranice na civilne
policijske poslove.
* Potpunom ocigledno, Sporazum ne sadrzi ni jednu
jedinu odredbu kojom bi se ogranicavale vojne aktivnosti u
susednim drzavama, Makedoniji ili Albaniji odakle je OVK i
do sad dejstvovala, gde ima logore za obuku i odakle se
snabdevala i opremala.
* Nigde u dokumentu OVK nije ni spomenuta. Nju se
odredjuje izrazom “druge snage”. Slobodno se zapitajte kako
je moguce da se od nekoga ocekuje da odgovara za svoje
postupke kad se u dokumentu nigde ne spominje ni njegov
naziv ni imena njegovih potpisnika, ucesnika na
pregovorima?
* Dok se predvidja vrlo znacajna demilitarizacija
jugoslovenskih snaga, od OVK ili “drugih snaga” jedino se
ocekuje da se po stupanju Sporazuma na snagu “JAVNO OBAVEZU
da ce se razoruzati PREMA USLOVIMA KOJE CE COMKFOR NAKNADNO
DEFINISATI, da se odreknu nasilja, da garantuju bezbednost
stranog osoblja i da postuju medjunarodne granice SRJ”.
(Naglasio autor). Drugim recima, prava obaveza albanske
strane nastupa tek posto u Parizu stave svoj potpis na
Sporazum a o tome sta ce se i na koji nacin razoruzati
ostaje za kasnije da se vidi i to stvar ce se resiti
iskljucivo izmedju njih i COMKFOR-a.
* Tacno je da ce ih potpis obavezati da se
raspuste, da se suzdrze od nasilnih aktivnosti i da se
potpuno razoruzaju; 30 dana posto Sporazum stupi na snagu
svo zabranjeno oruzje ce se prikupiti i skloniti u skladista
a oni ce onda skinuti uniforme. Medjutim, velika je razlika
izmedju dva postupka demilitarizacije koji su predvidjeni za
jednu i za drugu stranu. Njom se Jugoslaviji ne ostavlja ni
jedna od garancija koje bi bilo normalno da ocekuje od
razoruzanja OVK – dok albanska strana moze da bude potpuno
zadovoljna bezbednoscu koju im pruza nacin na koji SRJ treba
da se demilitarizuje.
* Dva puta se naglasava: “COMKFOR CE (Naglasio
autor, i dalje.) odrediti postupak za razoruzavanje i nadzor
Drugih snaga na Kosovu i za daljnju regulaciju njihovih
aktivnosti…” Zbog cega ovaj dokument ne navodi precizne i
konkretne postupke u tom smislu?
* Dok ce se oruzje i ljudstvo SRJ ukloniti sa
Kosova, nigde se ne navodi da ce se i oruzje oduzeto od
OVK-Drugih snaga ukloniti iz regiona i barem jedan njegov
deo odneti tamo odakle je i stigao. Naoruzanje OVK ce biti
prikupljeno i registrovano u skladistima unutar teritorije
Kosova. Uklanjanje iz podrucja predvidja se jedino za ono
osoblje Drugih snaga ‘koje nije lokalnog porekla’.
* Glavna je osobina OVK da je to vojska sa
strukturom satavljenom od naoruzanih civila; mnogi srpski
civili takodje poseduju oruzje. Ovaj problem dokument uopste
ne dotice, on se bavi samo formalno prisutnim vojnim
snagama. Na taj nacin, usko ograniceno lokalno nasilje i
terorizam – oba tako tipicna pojava za ovaj region – ostaju
potpuno izvan domasaja ovog Sporazuma.
Clan VIII 7. Glave Sporazuma bavi se Operacijama i
Autoritetom KFOR-a – molimo obratite paznju na sledece –
koji deluje sa stanovista strogog postovanja suvereniteta i
teritorijalnog integriteta SRJ:
* KFOR ce “delovati bez ometanja” i preduzimace
“sve neophodne korake” da obezbedi pridrzavanje obeju
Strana. Nista nije receno sta to odredjuje pojam NEOPHODNIH
koraka i sile. O tome ce odlucivati iskljucivo NATO i
njegovi komandanti.
* SRJ ponovo niko nista ne pita u vezi ove strane
vojske na njenoj teritoriji i ona mora da se slozi “da se
daljim direktivama Severno-atlanskog Saveta mogu utvrditi i
druge, dodatne duznosti i odgovornosti KFOR-a na
implementaciji Sporazuma.” To drugim recima znaci da ukoliko
se “medjunarodna zajednica” saglasi da se prosire ovlascenja
i vojna snaga NATO-a, ne postoji vise niko i nista sto moze
u tome da ih spreci.
* COMKFOR ce biti ovlascen da bez ikakvog
uplitanja u njegove odluke ili saglasnosti bilo koje Strane
ucini SVE (Naglasio autor) sto nadje za shodno i potrebno,
ukljucujuci i upotrebu vojnih sredstava, radi zastite
KFOR-a…” U skladu sa ovim on moze da naredi obustavu ili
da prekine bilo koju aktivnost za koju sam proceni da
predstavlja pretnju KFOR-u ili bilo kojoj od Strana.
* Komandir NATO-a, dalje, jedini ima iskljucivo
ovlascenje da vrsi kontrolu vazdusnog prostora nad Kosovom i
dela prostora od granice Kosova ka unutrasnjosti SRJ u
sirini od 25 km.
* Sa obema Stranama uspostavlja se zajednicka
Vojna komisija sa ciljem da “resava sve otvorene prigovore,
pitanja i probleme vojne prirode koji treba da resi COMKFOR”
– tj. ona koja zahtevaju drukcije-od-uobicajenih postupke
odlucivanja.
* Nemojte imati ni trunku sumnje, kad dodje do
spora oko tumacenja Sporazuma “komandant KFOR-a ima najvisi
autoritet u podrucju” – isto kao i Sef implementacione
misije po pitanjima civilne prirode.
* Kada se u dokumentu pomene “NATO” to moze da
znaci bilo koja i bilo kakva vojna snaga “bez obzira da li
pripada drzavi clanici NATO-a i bez obzira da li jeste ili
nije pod NATO-ovom ili nacionalnom komandom i kontrolom.” Za
zemlju domacina ovo je sve samo ne idealna kombinacija – to
vise lici na sastanak sa nepoznatom osobom dok istovremeno
nemate pojma ni ko ce vam sve doci u goste ni koliko ce se
uopste “gostiju” pojaviti na kraju.
* Sada i nesto o ponasanju i nastupu medjunarodnih
vojnih snaga: prema slovu Sporazuma one nisu odgovorne za
bilo kakvu stetu na javnoj ili na privatnoj imovini koju ce
napraviti u obavljanju svojih duznosti; NATO ce biti izuzet
od BILO KAKVOG zakonskog postupka i “bez obzira na okolnosti
i bilo kada, bice izvan pravne nadleznosti bilo koje od
Strana.” Sebi su osigurali punu slobodu i nicim ometano
kretanje i pristup po svim delovima SRJ ukljucujuci i njen
vazdusni prostor i njene teritorijalne vode.”
* Za razliku od UN-a ma gde da je bio, NATO zemlji
domacinu nece placati bas nista. Bice oslobodjen carina i
poreza i nece placati nikakve naknade za vazdusnu i drugu
plovidbu, sletanje, uzletanje, itd. Strane se obavezuju da
ce NATO-u obezbediti, potpuno besplatno, sve javne sluzbe i
instalacije za koje NATO odredi da su mu neophodne da se
pripremi i da izvede svoje operacije.
* Na kraju, ko je taj ko treba da potpise ovaj
Sporazum? Predstavnik Srbije, predstavnik SRJ i “predstavnik
Kosova.” S obzirom na sastav delegacija oko pregovarackog
stola to znaci da ce vojni i civilni predstavnici jedino
kosovskih Albanaca – i nijedne druge nacionalna zajednica te
pokrajine – potpisati Sporazum o zajednickoj buducnosti.
Go to http://www.transnational.org, “Highlight”
or “Links”
to find the Kosovo Interim Agreement!
© TFF 1999
• You are welcome to re-print, copy, archive, quote
from or re-post this item, but please retain the source.
• TFF’s website has all the relevant links to Iraq,
the Balkans, including media there + peace research, and
non-violence
• Teacher, activist, journalist?? You’ll always find
something interesting at TFF.
• Get your daily global news from the leading media
on TFF’s site, all in one place.
